Сликару Новици Станковићу Лукину
1.
у налету разјарени планински бик
претвара се у вапај у болни усклик
налет боја - вртлог набујали
стало је време вихори нестали
окопнеле речи и враџбине
у очима неба све реке се слиле
сан сликара јавом откривен
и крилати створ у крви блажен
(вук се чудним невидом оглашава
Слика нас од злих сила спасава)
2.
на Столу богови столују
кротећи страхотну олују
Слике и Речи од немани нас бране
исцељујући бол видају опаке ране
нека нам увек на помоћи буду
да уклоне таму и мисао сулуду
(тебе снагом својом штити Muma Paduri*
од ветрова пожара и орлова сурих)
Живко Аврамовић
__________________________________
* Шумска мајка
Новица Станковић Лукин |
Нема коментара:
Постави коментар