Приказивање постова са ознаком Aleksandra Đuričić (Александра Ђуричић). Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Aleksandra Đuričić (Александра Ђуричић). Прикажи све постове

четвртак, 24. децембар 2015.

Александра Ђуричић: САН О МЕДИТЕРАНУ


САН О МЕДИТЕРАНУ

Зашто си, Боже,
Рај на Земљи
поставио на стаклене ноге,
да целог живота сањам Итаку
али никад до тамо не стигнем
јер сваког тренутка
стубови се могу срушити
од Кефалоније до Сицилије,
од Крфа до Крита и
од Турске до Александрије.
Зашто машташ о мом граду
пита Кавафи,
кад тамо нема ништа
што нема и код тебе,
свугде бораве богови,
не само између Херкулових стубова
и богињиног храма у Ефесу,
ако се бојиш да се све може срушити,
дођи на Итаку
кад закорачиш у вечност,
тамо су сви што живот потрошише
маштајући да ће богови
прочитати бар једну њихову реч.

Александра Ђуричић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

среда, 11. фебруар 2015.

Александра Ђуричић: ПЛАВА ВРАТА

Милан Миловановић: Плава врата (1917)
ПЛАВА ВРАТА
пред сликом Милана Миловановића

Поведи ме у слику,
у урамљени делић вечности,
у водоскок светлости,
поред гуштера на белом зиду
што чека свој час да нас поздрави,
један од многих парова који боравише у овој слици,
жељан спокоја, сунца и заборава,
сигурности иза плавих врата недосањане куће,
исплаћене ратама меланколије.

Александра Ђуричић

Мирослав Б. Душанић: Врата

уторак, 9. септембар 2014.

Александра Ђуричић: Двије пјесме


РAЗГOВOР  С  КAВAФИJEМ

Нa Фaрoсу сe oдaвнo свeтлoст нe види
и ничeг нeмa oсим двe улицe
и мaлoг тргa oд кoгa дaљe нe трeбa ићи,
jeр свe je истo
и бeкствa нeмa,
oнo штo пoстojи измeђу чeтири зидa
прeдстaвљa цeo Унивeрзум.



МОЈА СЕСТРА И ЈА

У порти Свете Софије Охридске,
на половини пута од језера ка небу,
чују се гласови девојчица
које су постале уморне жене.

Ништа се није променило,
кроз траву гегају ћилибарски оклопи,
исте корњаче гледају на нас
жмиркајући.

Од великог Царства
остала је само светлост
у куполама што лебде над језером.

У порти Свете Софије Охридске
уморне жене постају поново девојчице
умирене у крилу Богородице,
помирене с временом које отиче,
за два прста неба ближе утехи
јер су у оку Мајке свих мајки
заувек насмејане девојчице
које траже  корњаче у трави.


Фотографије: Мирослав Б. Душанић