 |
Зашто си, Боже,
Рај на Земљи
поставио на стаклене ноге,
да целог живота сањам Итаку
али никад до тамо не стигнем
јер сваког тренутка
стубови се могу срушити
од Кефалоније до Сицилије,
од Крфа до Крита и
од Турске до Александрије.
Зашто машташ о мом граду
пита Кавафи,
кад тамо нема ништа
што нема и код тебе,
свугде бораве богови,
не само између Херкулових стубова
и богињиног храма у Ефесу,
ако се бојиш да се све може срушити,
дођи на Итаку
кад закорачиш у вечност,
тамо су сви што живот потрошише
маштајући да ће богови
прочитати бар једну њихову реч.
Александра Ђуричић
 |
Нема коментара:
Постави коментар