недеља, 30. јануар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Снохватице и покоја тумачења


снохватице и покоја тумачења

(09. – 15. августа 2010.)

понедјељак: Св. вмуч. Пантелејмон
у хамбуршкој подземној жељезници
једна старија жена проси
и сриче тужбалицу
окренуо сам главу постиђен што
сам жив

уторак:  

свјетлост улази кроз решетке
а ја се питах
чије ли ме очи (са овог или
оног свијета) гледаше

сриједа:
бијах тужан (повјеровах ли превише
у свијет људи)

четвртак:
дубоко у мене ноћ је понирала
кап по кап
склопио сам очи и сањао НИШТА

петак: Претпр. Изн. Часног Крста
видио сам родитеље на раскршћу
непознатих путева
носили су жуљеве (и бриге)
и нису тражили ништа

субота: Изношење Часног Крста
бијах жедан иако сам до кољена
у водама ријечним
(зар сам толико проклет)

недјеља:
и послије толико година одсуствовања
на столу је горјела свијећа (мајчино сунце
и моја сјена)

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

2 коментара:

anima.art је рекао...

Čitam... više puta.
Savršeno!

годирод је рекао...

како је једноставно закључити да је потребно и вриједно живјети! баш! јер, на непознатим раскршћима носити жуљеве и не тражити ништа вриједно је самог постојања...
срдачно...