Мирослав Б. Душанић: Јутро искушења

Јутро искушења

Јутрос се не будим, узалуд покушаји
Нешто се против мене уротило
Дрводјеља мјери и склапа даске
Замирисала храстовина
И све ми то некако постало сумњиво
Сигурно ме с неким замијенио
А глас ме издао, никако да изустим
Охладиће ми се кафа на столу
Жив сам мајсторе, чека ме жена
Данас је рођендан овом пјеснику
А он се у посао сасвим задубио, гледа
Искоса, глади и поравнава даске

Мирослав Б. Душанић

Честитам песнику рођендан,
Јутро је, уобичајено,
Жали се: Даска му фали,
Зар би песник био,
Да му је све потаман, 
Какав би то песник био,
А да му не фали,
Фали и мени
Један сандук да склепамо,
Али рано је,
Нисмо још поравнали даске,
Ни оне које имамо,
Нисмо ми за овај век,
Одложоћемо пут и све друго,
Жена га чека.

Стојан Богдановић

(Изворни текст који је уз мање измјене и уз још један додатак, такође написан 23. 11. 2013. преточен у пјесму ЗВОЦАЊЕ УЗ РОЂЕНДАНСКУ ЧЕСТИТКУ. Под тим насловом је објављена у збирци КРИВО ДРВО, Народна библиотека ЊЕГОШ - Књажевац / Уметничка академија ИСТОК; 2014.)

Фотографије: Мирослав Б. Душанић