 |
| Мирослав Б. Душанић |
За Мирослава Б. Душанића,
из Појезне
Честитам песнику рођендан,
Јутро је, уобичајено,
Какав би то био песник
А да му не фали,
Да му све буде потаман.
Фали и мени,
Заједно бисмо могли
Да склепамо један сандук.
Али рано је,
Нисмо још поравнали даске,
Ни оне које имамо.
Нисмо ми за овај век,
Одложићемо пут и све остало,
Жена га чека,
А и мене чека сијасет недовршених ствари.
Ако ћемо поштено,
За човека,
Мало је један век.
Стојан Богдановић
(Друга верзија пјесме поводом мог рођендана. Пјесма добија наслов и ближи се свом коначном облику... Погледати ПРВУ ВЕРЗИЈУ. Пјесма ЗВОЦАЊЕ УЗ РОЂЕНДАНСКУ ЧЕСТИТКУ је објављена у збирци КРИВО ДРВО, Народна библиотека ЊЕГОШ - Књажевац / Уметничка академија ИСТОК; 2014.)
 |
| Мирослав Б. Душанић |
2 коментара:
Када је реч о пријатељу
Морам да нацртам круг,
И то велики,
Да би могао у њега да уђе
Потом да га тамо сместим
Као што је Коста то урадио
У присуству епископа александријског
Када је усред круга тачку ставио,
Као што би и Цоне урадио
Са својим пријатељем.
Тачка је чудо
Њен део је ништа
И зато она може
Да прими све госте,
Све као песма.
Дивно. Хвала! Штета је драги Стојане да овај текст остане сакривен у коментарима. Зато ћу га извући на површину...
Постави коментар