Мирослав Б. Душанић |
Казна коју сам хтио да избјегнем
Земља се таласала док ми крв капљала
Кап по кап на кућни праг
И мјесечина била полегла по дворишту
Обасјавајући разголићене гране
И мене као да сам јагње жртвено
И видио сам мајку скрштених руку
Како безгласно одлази у даљину
Остављајући широм отворена врата куће
Митослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар