Мирослав Б. Душанић: Архивар снова

Архивар снова

(пар дана пред почетак Великог поста)

недјеља: Св. Тарасије Цариградски

И није ми баш ништа рекао

стајао је обасјан мјесецом

као утвара поред трна руже

гледао је кроз мене мој отац

у даљину и дисао кроз мене

био је то тежак ноћни сусрет

од којег сам се разболио

~

понедјељак: Св. Порфирије Гаски

И није ми врата отворила мајка

већ старац с влагом у очима

збуњено и дрхтавом руком

а знао сам да је то наша кућа

препознао сам јој фасаду

и фугу изнад малог прозора

~

уторак: Препод. Прокопије Декаполит

И све пјесме моје из сандука

стара писма брижно коричена

све мишеви зубима самљели

од сјећања нигдје трага нема

а без њих је живот к'о пустиња

суви камен без сока раслиња

~

сриједа: Препод. Василије Исповедник

И плакао сам док сам одлазио

уском стазом пуном кукуријека

нигдје ријечи ухо да запара

да ме спријечи у мојој намјери

нигдје сунца да ми згрије душу

црне вране небо искљуцале

~

четвртак: Св. преподобномученица Евдокија

И с уједом шарке отровнице

крв је врела путе осликала

свака стопа једна бара мала

бола нема само ми се дријема

дивље пчеле драче запосјеле

да прилегнем да им чујем звуке

~

петак: Св. свештеномученик Теодот Киринејски

И доживљавам ујед змије

као спасоносно ослобођење

бијег од свих гријеха и урока

као вјеру и утјеху на умору

као највећи дар Господа

души мојој једини благослов

Мирослав Б. Душанић