Мирослав Б. Душанић: Аутодеструкција

Мирослав Б. Душанић

Аутодеструкција

У посљедње вријеме сањам змије

и разну гамад, марширају свеци
у ратничкој опреми: Свети Георгије,
Свети Димитрије, Свети Нестор.
Сањам и тањире на столовима, и
колоне мрава, и навалу жаба из
оближње баре, игле и конце, чак и
поцијепане женске чарапе, маказе,
преслицу са ријетким мотивима...

Велика су то искушења, каже ми
комшиница, побожна жена и пита,
да ли сам у скоро вријеме ишао у
цркву? Ако нисам, треба да упалим
свијеће, да постим редовно сваку
сриједу и петак, и још ми каже да
игле, конци и преслица, и уз то све
ратоборни свеци, Бог да опрости
и буде милостив, нису добри знаци.

Постити, причестити се, обновити
док није касно. Помало стидљиво,
муцам да сам пјесник, да се све то
можда збркало због инспирације,
а и гутам неке наркотике због јаких
болова, који би могли да изазову
чудне халуцинације. Отишла је баш
изнервирана, добацивши, Бог неће
опростити врдање од стварности.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић