 |
| Мирослав Б. Душанић |
са речима
ни утеха
ни опомена
ни кише
ни трава
ни ватра
ни небо
нису острво
нису скровиште
нису јутарњи цвет
нису зарђали мач
нису крила
нису први корак
ни странпутица
ни набујали поток
неутешно
занемеле
изгладнеле
певају
очију упртих
у стари месец
Горан Ранчић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
са облацима
са једног таквог
данас слетех
у твоју празну душу
али
траве детињства
не нађох
а ветар
својим нотама
дотаче
туђи сан
свеједно чији
немојте
окривити кише
важно је
оно после
када сe
споје две
неоствариве
жеље
и
појави се трава
Горан Ранчић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар