 |
 |
не можеш ме видети
— рече анђео
ти ходаш
дишеш
и направио си рам
за слику пролећа
видиш ли ти мене
— упитах анђела
док ходам
дишем
и урамљујем пролеће
ми и не разговарамо
— рече анђео
ми се измишљамо
ми се претичемо
ко ће кога угледати
и викнути
ено анђела
иако га не препознајемо
иако на раменима носи
исту ону главу
коју изгуби Станеску
Горан Ранчић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар