 |
Зашто си дозволио
да ти купе стихове
за шаку славе?
Ти, због кога ми је било лако
да се потуцам по беспућима
незнавених, непризнатих.
Зашто си помислио
да си мали
и зашто ти је тескобно било
да сачекаш, још мало,
да израстемо
с првим маслачцима,
с првим даном
Нове зоре?
Зашто, о зашто
забога
ниси сачувао
нашу плаву крв
од мастила
само за нас, песнике,
што дрхтимо од стида
и ужаса славе,
истовремено
надајући се
неком Вишњем признању?
Валентина Терзић
 |
Нема коментара:
Постави коментар