 |
И небо проговори: Нема олакшања
цијепам се као и тијело
Сва сјећања су заморна и изазивају бунило
осим оних о мајци
Свака страна је она права и она погрешна
и ниједна није без рана и бола
Све имају своја Помрачења и Просвјетљења
Не тражим да се смилујеш Господе
остави милост за оне којима је потребна
Ја знам да одсутност није празнина
Мирослав Б. Душанић
 |
опет је месец затреперио
љубоморан на мирис дуња
којим досежу у детињство
још увек рука мајке
испружена застала
осетиш ли њен длан
на избораном челу
зачујеш ли њен шапат
сачувај их сине мој
у њима почивају
наше напуштене куће
наше порушене куће
наше неизграђене куће
Горан Ранчић
 |
Нема коментара:
Постави коментар