 |
Који је исправан поглед на свијет
Из којег угла да гледам
Како да будем сигуран
Да стварно користим здрав разум
И своје право лице
Кад треба да ћутим
Да застанем
Да потрчим
Или сједнем и причекам појашњења
Као храст уморног путника
Зашто
Зашто баш ја морам да упознам
Чемер прогона и сеоба
И памтим трагичне датуме
Који никоме ништа не значе
Чак ни мојој дјеци
Питао гласно или тихо
Одговора нема
Зидови ћуте
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
2 коментара:
''Да застанем
Да потрчим
Или сједнем и причекам појашњења
Као храст уморног путника''
Да, да застани, али не трчи, све по реду вољом Божијом и законима природном долази.
И кад се умориш, онда се одмориш и крећеш даље, не заборављајући гдје си први пут и кад први дах ваздауха удахнуо.
С поштовањем !
Драги и поштовани ми Мирославе,
забринуо сам се и навикао да читам твој блог скоро свакога дана Божјег.
И увек ме растужује и радује у исто време, јер ти си велики песник и човек у овом суровом времену, цивилизацијске деструкције и чекао сам, ипак, хвала Богу, добре вести, да се појавиш, после одмора, молио сам се и појавио се Пиротски ћилим.
Добро је. Господ је велики.
Сада поново читам твоје стихове и стихове сјајно одабраних песника.
Као што сам Ти једном писао (обећао, а Бог испунио) урадио сам књигу ДИСИДЕНТИТЕТ,која треба до Сајма књига да објави Књижевно друштво "Свети Сава" у Београду. У тој књизи налази се и песма Теби посвећена ПЕСНИК ИЗ ПОЈЕЗНЕ.
Достављам Ти, ексклузивно, за Твој блог неколико песама из тог рукописа (књиге), па ако сматраш да завређују, волео бих да их објавиш.
ЗАВЕТИНА У ТАМНИЧУ
Породици Цокић
У Тамничу сам,
после много векова.
Улазим у историју.
Препознајем старину,
опет видим моју домовину.
Чујем српски језик.
Овде сам поново песник,
шта друго могу бити,
на истоку, у забити,
него искрен
као кремен,
као шарен-камен.
Овде речи извиру.
Изворна је поезија,
тече као сунце,
које се кроз таму,
кроз Тамнич,
зором пробија.
Нема људи,
као некада,
али има традиције,
има рода од Косова.
Одзвања српска песма
са Цокића веранде.
Оданде смо, оданде.
Света Тројица
Лета Господњег
ОДСТРЕЛ
Сатеран уза зид,
признајем пораз,
али није ме стид,
сачувао сам образ.
Спреман је стрељачки вод,
подле, бедне кукавице
чекају само повод,
али не смеју да ме погледају
у лице.
ИНТУИЦИЈА
Интуиција је једини
пут песме,
пут који ме
води ка истини.
Нема грешке,
према небу
идем пешке,
дуг је пут.
ПЛОДОТВОРНОСТ
Родио сам се,
имало је рашта,
али то се
овде не прашта.
У МАНАСТИРУ ПРОХОРА ПЧИЊСКОГ
У конаку манастира
Светога Прохора,
поред реке Пчиње,
која тело и душу испира,
коначно мало одмора
за мене измрцвареног.
У долини Пчиње,
после починка,
нови живот почиње.
Миропомазан, нађох свој мир,
и гле, све друкчије видим,
чисте су моје очи,
бистра је моја душа.
Усамљен јесам, али нисам сам,
овде је моје братство у Христу,
мирно, спокојно певам.
Лета Господњег, 2013.
П.С. Драги Мирославе, не сналазим се као ти технички (компјутерски),
надам се да ћеш Ти то добро уредити.
Велики, искрен поздрав са истока Србије и до новог писма.
Поштовалац Твоје поезије и верујем пријатељ,
Власта Младеновић
Постави коментар