 |
треба да посечемо дрво
рече ми Салијери тихо
када се стрмоглави ноћ
прикрашћемо се иза леђа
секиру сакриј да се не одаш
замахуј снажно и гађај у срце
у крошњу не гледај
треба да посечемо
без гриже савести
толико се разгранало
све нам птице покупи
у свачијем сећању корење пустило
треба да посечемо
такви смо кад ожеднимо крви
кад нам нечија сенка упија сан
то и заслужује
шта би друго било
Горан Ранчић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар