Адам Пуслојић: Небо, за успомену

Небо, за успомену

                       Павлу, оцу српском 

Дете,

уместо мене

смеши се

убери небо,

за успомену

и мене кући понеси,

узнеси ме

уситни ми

мог Бога

У многе

васкрсне истине,

оне Једне и свакодневне

дете,

и ја сам једном

старац, старатељ

и систематик

а сад сам опет

само небо, божји цвет

за успомену

Адам Пуслојић