Катарина Киковић Јовић: Страначки дом

Страначки дом

ретко, ретко етаблирани уредници објављују моје песме.
разумљиво, ипак сам ја жена домаћица.
моје песме, интересовања, моја морална,
моја сва друга и другачија схватања прате моје кретање
без авантуристичког духа
коначно, мој дом саграђен је на вајкању о
никакодолазећој младости,
на хаљинама у које никад нећу ући,
на местима које никада нећу посетити,
на људима које никада нећу упознати,
на речима које никада нећу употребити
на песмама које нико неће прочитати
на бижутерији догађаја унутар круга који се шири све више и више,
од свих људи, места и речи који редовно овде долазе.

понекад, кад постане превише тесно,
узмем малу столицу и седнем испред врата.
топли зраци греју и отапају моје
шупље кости и тај ,
( културолошки потпуно анемичан)
тренутак ретког, интимног миља
постаје заправо још једини разлог због кога се враћам унутра,
и преслажем дане већ довољно одбегле одавде
да би се могли назвати домаћим.

престајем да замерам и људима и речима и местима и стварима.
правим им места на полицама где одмарају своје
уморне очи од трагања за мном.
буде се јутром, непрепознајући ме
и без сувишног на себи, одлазе.

Катарина Киковић Јовић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић