 |
| Мирослав Б. Душанић |
О незгоди с празнинама (фрагмент)
Ако сам некад кад је било тешко
Бјежао у снове
Сретао знана лица и мени изузетно драга
Данас су то простори густог мрака
Без почетка и без краја
И обезглашени
Тако да чујем кад тишина дише и расте
И надгласава моје болне уздахе
Мирослав Б. Душанић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар