 |
још има пјесника
који у смирењу исписују ријечи
својих пјесама
и ишчекују смрт као полазак на спавање
још има тих људи дивова
са великим срцем
који у дубоком тиховању себе забораве
забораве муку и бол
и свој забринути поглед
и најљепшу мисао усмјере на сапатника
још има тих несебичних људи
које ми у сљепилу нашем не примјећујемо
јер од нас ништа не очекују
и не потражују
а свакодневно мисле на нас
и моле се за опрост наших гријехова
Мирослав Б. Душанић
Објављено: КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, Лист за књижевност и друштвена питања; год. LXVII, бр. 1244; Београд, децембар 2015.
 |
 |
2 коментара:
Доброта стварања и кад си сам !
Највјероватније и једини могући начин... Из искуства знамо, да су изузетно "покретни пјесници", најчешће први "подлегли притиску"...
Постави коментар