Мој кум каже
да оне последње
карактерне људе
пре инвазије
уранијумске деце
полако нагриза
прашина
али он је војник
и песник
а ја сам још увек
неумерена
у својим идеалима
мислим
да им прашина
не може ништа
покривају се
патином
да трајно сачувају
сведочанство
о једној
земљи
већој него Ромеја
и људима
вишим
од храстова.
Валентина Терзић
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар