Коју сам јој поклонио
јер је две године
нисам више користио
онда сам је подложио
крај пећи сам јој рекао
две године је
већ нисам ложио
и сасвим сам заборавио
како се она ложи
а она је рекла видиш
није потребно прво
умрети да би се заборавило
а ја сам рекао знаш
најбоље је онда
и остати у животу.
Кито Лоренц
Моја Лидија |
Нема коментара:
Постави коментар