 |
ПТИЦЕ И КАВЕЗИ
Ух! Ти ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ (М. Тодоровић) ме убише... Не одолијевам да их изнова не читам. А сваком ишчитаном ријечју постајем крхкији, постајем осамљенији... Зашто се мучим и самоубилачки излажем тој вјетрометини? Шта ме гура и вуче? Шта? Шта?
... А хтио бих да се ослободим ОКОВА, да потргам ланце, покварим све браве и катанце и изађем напокон из КАВЕЗА, и полетим сасвим слободно... Да будем птица. Да будем птица. Да будем...
А шта да будем? А шта да будем? А шта да... Птица. Птица.
Птица у слободном простору... Птица у слободном лету... Птица на вјетрометини... Птица без заштите... Птица предвиђена за слободан одстрјел...
А у тим трешњевичким листовима У СЕОСКОМ ДНЕВНИКУ и ова пјесма:
КАВЕЗИ
Сјајне сребрне па и позлаћене
Нуди продавац кавезе крлетке
За лепе птице још неухваћене
Којих и нема или су већ ретке
Док чека купце дрема и одмара
Над једним малим кавезом се пригне
У ком миш бели трчкара
Тамо и амо а нигде не стигне
Као украсе сплетене од жица
Изложио је он кавезе разне
Без шароликих птица певачица
Нуди и зна продаће и празне
Да они који живе у кавезу
Имају и свој кавез у кавезу
Томислав Мијовић
 |
Нема коментара:
Постави коментар