 |
Док си у заносу себе приносио
Изазову тајни и зову пространства
Већ си и тада у себи носио
Тугу изгнанства бол самоизгнанства
Сад ако се вратиш црни бескућниче
Са својих смуцања и потуцања
Из својих заблуда као из приче
На врата повратка ти без куцања
Како је за те давно предвиђено
Уђи у кућу која не постоји
И све виђено и још невиђено
Што се отуђило изнова присвоји
Да ти се нађе део тог богатства
У немаштини поновног изгнанства
Томислав Мијовић
 |
Нема коментара:
Постави коментар