 |
| Мирослав Б. Душанић |
Не плачем...
нема разлога да се жалим
добијао сам ја и дарове од богова
опросте на почињене гријехе
поклањали ми свјетлост у тами
упућивали на праве путе
али све има своје границе
осим Васељене
имаћу ја времена на претек
да преиспитам шансе пропуштене
кад се претворим у тишину
и будем честица прашине њене
Мирослав Б. Душанић
1 коментар:
No vivamos pensando, llorando, por lo que pudo haber sido y no fue, por esos pecados cometidos… la vida ya es todo un regalo, perdonemos, amemos y sintámonos en paz…
Un cálido abrazo
Постави коментар