Посебно издање
ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ
Алманаха за живу традицију, књижевност и алхемију
Београд
Расковник
Заборављене речи
Прекорно нас гледају
Нико више не зна
На шта су се односиле.
За стварима и појавама
Које именоваху
Отићи ћемо и ми
А сусрести се нећемо.
Кроз речи, кроз таму,
Кроз веру и наду
Расковник тражећи
У непочин граду!
Од света дуже трају очи
Опомињући нас
Да ћемо минути и ми
Не потрошивши их.
Идемо за њима
И не слутећи да ће нас
До страшног места довести.
Кроз речи, кроз таму,
Кроз веру и наду
Расковник тражећи
У непочин граду!
Име наше патње
И варку наше среће
Предочавају нам речи
Говорећи да ће надживети
Све наше ћутање
И сва наша празноречја.
"Ниси ми успела рећи
Речи варљива и опака",
Говори човек
За речима се ломатајући.
"Тамо сам
Где је ћутање најдубље,
Где ме не именујеш",
Каже му Реч.
"Ти си онај
Који ће остати
Ако се ја поменем;
Јер Реч је све!"
Речи које смо измишљали
Сабране у песму - опомену
Враћају нам светове изгубљене,
Отимајући све оно
За што смо веровали
Да је заувек наше.
(...)
Драгомир Брајковић
Нема коментара:
Постави коментар