 |
Познајем ту причу о бољем животу
Увијек је боравио тамо гдје ја нисам
Кад год сам отишао њему у походе
Проналазио сам само забринуте људе
Плакали су за бољим животом
Који их је сасвим изненада напустио
Одустао сам од те сулуде јурњаве
И одлучио да останем ту гдје и јесам
Да је бољем животу до мене стало
Већ би он мене и сам пронашао
Мирослав Б. Душанић
2 коментара:
Kada bi covek bio kovac svoje srece svet bi bio satkan od ljubavi I srece...Vecito pitanje - ko vuce konce I zasto se desava sto se desava I ona bolno utesna - ko zna zasto je to dobro I sve se desava sa razlogom....Sretni su miljenici Boga...
Sjajna pesma!Da je boljem zivotu do mene stalo vec bi On mene I sam pronasao - sjajno!
Драга Акександра, Ти ме се увијек сјетиш... Надам се да си Ти добро, а ја се још увијек "мрдам"...
Текст сам ишчачкао из мог нередовно вођеног дневника. Чудо једно чега све ту нема... Можда и није лоше да понешто пренесем на овај блог.
Искрен поздрав!
Постави коментар