(за драгу В. С.)
Чему страх од Смрти
То је једини начин да се с Природом стопим
И будем дио те Божанствене љепоте
Ако ме нешто плаши
То није умирање него сам чин одласка
Који може да буде изузетно грозан
И недостојан човјека
А ја бих ипак хтио да склопим очи мирно
Опростим се од ближњих и захвалим
На љубави и пажњи
На разумијевању и стрпљењу
И трпљењу и трпљењу и трпљењу ...
Хтио бих нешто времена
Довољно за једну Молитву у славу Господа
Дозволио ми је да у Његову башту крочим
И убирем плодове и радујем се
И волим и тугујем и снивам
И другујем и другујем и другујем ...
Па чак ми је и лудости опраштао
Штитећи ме од зла и гњева ...
Ако се будем ичега плашио
Неће то бити умирање него начин
Плаши ме сваки изнуђен и насилан чин
А Смрт – Смрт ионако не наступа умирањем
Већ онда када нас Заборав избрише.
Мирослав Б. Душанић
Објављено:
1. БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 23. октобар 2014.
2. БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 22. новембар 2014.
1. БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 23. октобар 2014.
2. БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 22. новембар 2014.
Драгом Мирославу Б. Душанићу
Сви у загрљај Господу хрлимо
Када долазимо на Oвај Свет
У загрљај Господу хрлимо
И када одлазимо са Oвога Света
Умиремо када се рађамо
И рађамо се када умиремо
Али не треба журити с одласком
Дан је пред нама као и ноћ
Дуње тек стижу у плакаре
Тек џемови од шљива и купина
А и јабуке још су неубране
Ново се вино још не точи
Кише су, истина, стигле
Али снега још нема
А висибабе спавају, спавају
Па кукурек и љубичице
И перунике чекају своје време
И ласте и роде ће напролеће
И Сунце Високо ће и Месечина
И летње шетње и песме птица
Па чему журити чему журити?
У још једно коло и још једно
И још једно и још једно и једно
Па ћемо сви заједно
Као што и идемо
Истим путем долазимо
Истим одлазимо, другога нема,
Господ је стрпљив
Све нас чека чека чека
Корацима новим да нас учи…
Среда, 8. октобар 2014,
Веселинка Стојковић
6 коментара:
Пјесму сам "из подрума изнио на свјетлост"...
Драги Мирославе, учиних мале поправке!
Веома захвална, с поздравима,
Веселинка
Веселинка Стојковић: ГОСПОД ЈЕ СТРПЉИВ
Драгом Мирославу Б. Душанићу
Сви у загрљај Господу хрлимо
Када долазимо на Овај Свет
У загрљај Господу хрлимо
И када одлазимо са Овога Света
Умиремо када се рађамо
И рађамо се када умиремо
Али не треба журити са одласком
Дан је пред нама као и ноћ
Дуње тек стижу у плакаре
Тек џемови од шљива и купина
А и јабуке још су неубране
Ново се вино још не точи
Кише су, истина, стигле
Али снега још нема
А висибабе спавају, спавају
Па кукурек и љубичице
И перунике чекају своје време
И ласте и роде ће напролеће
И Сунце Високо ће и Месечина
И летње шетње и песме птица
Па чему журити чему журити?
У још једно коло и још једно
И још једно и још једно и једно
Па ћемо сви заједно
Као што и идемо
Истим путем долазимо
Истим одлазимо, другога нема,
Господ је стрпљив
Све нас чека чека чека
Корацима новим да нас учи…
Среда, 8. октобар 2014, 1.01
Хаха... Опет бијах пребрз. Унио сам измјене...
Нисте, драги Мирославе. Ја сам преуморна ових дана.
Хвала Вам!
Поздрављам Вас са Врањем мојим.
Веселинка
Фотографија је прекрасна.
Радује ме.
Постави коментар