 |
| Мирослав Б. Душанић |
Не увлачим главу у рамена
Не загледам никоме у лице
Немам коме да кажем
Ништа нарочито да понудим
Не срећем старе пријатеље
Не волим гужву и буку
Не сањам
Не ишчекујем птице
Не постављам замке
Не судим
Не усмјеравам
Не одајем и не испоручујем
Немам потребе
Не бих да измишљам
Нисам безгрешан
Не тврдим да нисам крив
Не знам
Није ми до пјесме
Наталожило се свега помало и гуши
Непрекидно ми горак укус у устима
Не одричем се Бога
Носим Крст
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
1 коментар:
Мора човек и да одстоји пред Вашом песмом, неминовно, драги Мирославе.
Постави коментар