Поломљени чокоти, камење, драч, крчаг.
Њивица запуштена. Годинама закључана кућа.
Вангели се одонда није вратио. Иза стаје се
назире делић мора, тамноплавог. Коња је
некад продао у тешке дане - риђана
с белом звездом над левим оком. Перо галеба
паде на макију. На капији, преко пута, старица:
С таквим некаквим ситницама, рече,
излазимо у животу, сине, на крај.
Човек не одговори, загледа се некуд;
прекрсти се и коракну напред, као да хоће
Јани Рицо
Нема коментара:
Постави коментар