У магли
Посљедњих дана много сањам и не могу
да престанем: птицу у моме дворишту,
малу змију, азурно плаву кућу, несташну
дјецу, плава брда, тајанствено скровиште
горућег сунца, у којем не постоји страх...
Чудно је то, и то ми не чини ништа добро.
Не знам више, колико ћу дуго да издржим.
Бескрајни су ови снови, неутјешан свијет,
који ми очигледно, скривен остаје у магли.
Мирослав Б. Душанић
Савко Пећић Песа |
Нема коментара:
Постави коментар