Мирослав Б. Душанић: Не окрећи се кћери / Не окрећи се сине

Мирослав Б. Душанић

Не окрећи се кћери 
Не окрећи се сине

Оштра сјечива

у нашим двориштима пободена

и одсутност

о којој није пожељно говорити

ћутимо убиства лудила параноје

и нестајемо

сасвим безначајни

у историју као жртве превирања

У предграђима безвољно

ишчекујемо сахране и покојнике

у мирису тамјана

и све је некако као у позоришту

али опет другачије

од оног са малог екрана

ране су дубље

и крв је баш онако стварна

Они који још увијек вјерују и имају

снаге да тумарају

носе са собом изблиједјеле слике

показују одсутне синове

и кћери

несвјесни да су их нови свјетови

давно отписали

Они којима су синови и кћери

још преостали

у журби им за дуге путеве пакују

кофере

и плачним гласом узвикују:

не окрећи се кћери

не окрећи се сине

(ни онда кад је са насловних страна

предсједник опуштен насмијан

забринут и не пријети с прстом

борбен и љут)

Мирослав Б. Душанић