уторак, 3. јануар 2012.

Милан Грбић: Сигурно

Seeking Comfort in an Uncomfortable Armchair, Bruno Munari, 1950
Сигурно

сигурно
нема ништа да ти каже
толико година гажен
остаје да те лаже
и прича о прошлим временима
Атлантиди
новом добу што само тек није

живот пустиња очај
и враг с њима
колико служитеља
лажних пророка
отровних пољубаца
све дозирано са мером

нож се лако забада
поготово кад се љуби мртав човек
ратник оловом исцеђен
одметник од земље и људи
једино Бог може да му суди
зато хита и пита
од ког се умире хица

после свега
душман клет је човек
баш човек
или се барем после буре родио
а фукара остаје
да броји новце
проклете новце
рад којих много чини
јер младост и свеже крви која струји
нема
демони су заузети у пустињи
ни једну страницу исцепати неће
сигурно

Милан Грбић

1 коментар:

Fabian је рекао...

Das erinnert mich sehr an deine Körperhaltungen auf der Couch in eurer alten Wohnung :-)