 |
| © by are - индастриал пейзаж №2 |
Мит о граду
закорачио је снажно
преселио се у град
слуђен човјек хода
улицама
улицама
игром језика жонглира
преоблачи сан свој
и суморне дане
из различитих углова
из темеља
свијет дјетета издише
спокојство је лаж
град је огромна машина
угашених огњишта
и не доноси утјеху
Мирослав Б. Душанић
2 коментара:
"svijet djeteta izdiše" - bolna istina koja je i meni najviše sna oduzela,,, Samo, možda bi izdahnuo i inače, možda zalud krivimo za to neke sive, bezdušne gradove. Pozdravljam te.
иако сам „слуђен“ и избезумљено лутам његовим улицама, ја ипак не оптужујем град, јер „мртвило“ не посједује душу – „индустријски пејзаж“ је човјеково дјело...
Постави коментар