Заокружена будућност
„Баш ми ништа не недостаје, рече и подиже поглед са ручног
рада. Али завичај, не, ово овдје ипак није мој завичај. Већ сама
ријеч завичај, не, то се ником не може објаснити, завичај —
тек кад га више нема, човјек схвати шта је он.“
(Ханс-Јоахим Нојбауер: Заокружена прошлост)
Бомбе више не падају и нема принудне
Мобилизације
Али — и с падом режима у Србији
Избјегли и прогнани и даље остају непожељни
Њихова упорна њежност и превелика љубав
Према завичају
Постали су оптерећење и предмет осуде
У вријеме глобализације
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар