Није то дрво
Није то дрво
Ближе теби
Но што си ти њему.
Ни човек под дрветом
На клупи
Није ближи теби
Но што си ти њему.
Али око засузи,
Мисао одлута,
Уста занеме.
Смрт седи на клупи.
У руци држи новину,
У другој руци штап.
Не помера се.
Зоран МИЛИЋ
Епитаф
(Некога нема)
Ту су донедавно
стајале његове ствари...
Папуче, спашене
тешких корака.
и стара кабаница
за случај кише
и Суморних мисли...
Нема га,
отишао је...
на Пут,
којим се задње
креће.
Само још понекад,
онима који осташе (Одахнуше),
учини се,
како у соби,
са малим Анђелом
на вратима,
још увек неко хода,
и говори песму,
коју Никада није
стигао до Краја
Срочити.
Јасмин Исак ЛАТИЋ
Нема коментара:
Постави коментар