 |
Падам полако
Падам непримјетно
Ријечи навиру
Тешке као кишни
Облаци
И запљускују
Како их укротити
И овладати њима
* * *
Сви ишчекују
Да се догоди чудо
А о човјеку се више
Не говори
Као да и не постоји
Као да је он и његов
Живот ништа
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар