загледам стрпљиво као травар
убијеђен да је све могуће
са рецептима из прошлости
и мој отац је вјеровао у траве
лијечио је ватру у грудима
разблаживао стомачну киселину
истискивао камен из бубрега
комбиновао одређене бројеве
седам је тако број посебне улоге
двадесет и један је судбоносан
двадесет и три магичан
у стању да одагна све невоље
посматрам цвијет плавог енцијана
мушку и женску боквицу маслачак
хајдучку траву милодух и коприву
посматрам све те биљке око мене
познатих и мање познатих имена
неспособан да се отргнем утиску
да је вријеме чудна одредница
да је оно измишљено и не постоји
да ја само умишљам да сам свој
а у ствари живим нечији туђи живот
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар