 |
У МОЛЧАЛНИЦИ СВЕТОГ САВЕ У КАРЕЈИ
Под једним кровом живим са Христовим ликом и сâм са собом. Молим се по свом сату, али Његовим словом. Осетим га понекад под мојом одором, или ми под језиком као жила куцавица куца. Радо ми се придружи кад ћутим. Учини ми се: заћутао је за дуже време. Видео је у даљини народ зауаустављен на ивици неке јаме. Ја и мој сат хоћемо да зауауставимо све што би могло да се тамо збуде. Безвременост је место добро: држим се њега усред доба глуха.
Миодраг Павловић
 |
Нема коментара:
Постави коментар