* 25 септембар 1881 † 19 октобар 1936 |
О ИЗРАЖАВАЊУ МИШЉЕЊА
Сањао сам да се налазим у учионици основне школе и да се спремам да напишем састав. Питам учитеља како да изразим своје мишљење.
— Тежак задатак — бацајући укосо поглед на мене, преко својих наочала, рече учитељ. — Испричаћу ти један догађај....
— У породици се родио син и читава кућа је била ван себе од среће. Када је напунио месец дана, изнели су га да га покажу гостима, очекујући, наравно, најбоља предсказања.
Један каже: »Ово дете биће богато.« Сви му се захвалише.
Други каже: »Ово дете постаће државни чиновник.« За узврат сви му поласкаше.
Трећи каже: »Ово дете ће умрети.« Скупи се читава породица и испребија га.
— Рећи да ће дете умрети значи говорити о нечем неизбежном, док је рећи да ће оно постати богато или да ће постати државни чиновник можда и лаж. Ипак, они који су слагали били су награђени, док је онај који је говорио о неизбежном добио батине. А ти.....
— Ја нећу да говорим лажи, али нећу ни да добијем батине. Шта онда треба да кажем, учитељу?
— У том случају треба да кажеш: »Ах! Ово дете! Видите га само! Тако је ...., ах! О-о-о! Хехе! Хе, хехехехе!«
8. јули 1925. године
Лу Син
/Пријевод: Душанка Мишчевић/
Нема коментара:
Постави коментар