 |
Могао сам много раније
Знам
Да напишем текстове о
Лирицима живота и смрти и да им
Имена осим у наслову
Не спомињем чак и насред
Жеље да их устоличим у одорама
И одразима
Ауторитета
На чијим огледалима су препознавали
Своја лица
Своје потписе и
Своје руке с којима су исписивали себе
Много сугествиније од представа на
Добро урађеним акварелима у
Приватним и државним збиркама
Као што је она у
Петровцу на Млави
Могао сам да наставим низ
Започет с мојим братом Душаном
Милорадом Батом Михаиловићем
Томашевићем и
Неколицином филозофа
На које ме је упућвао
Ноам Чомски
Могао сам и да нисам могао да пишем
Могао сам да чекам да се
Сеф слова и синтагми отвори усред
Самоће у којој се најбоље ћути и не пише
Али нисам могао да запоставим
Лирика кога не знам
М. Б. Душанића
Испод чијих песама неретко дописујем став
Свиђа ми се
Иако се никада пре нисам бавио
Поетиком и граматиком те емоције која
Ништа не значи
Из које је исцеђена жута и опоро кисела
Драматика лимуна
Да ли сам ја то хтео да напишем нешто о
Души
Или о Душанићу као њеном изотопу илити
Другом облику истог елемента
Не знам али не могу да не знам ни о оном што
Знам што своје додире дели са ваздухом што с
Кисеоником одлази азоту на дружење
Што шаље потресне поруке о оном иза
Оном
Неопходном у структури суочавања са страхом
Од сусретања са изотопом своје сопствености
Оном од имена Лирик који у својим текстовима
Казује да је увек био ту поред себе као
Истоветни ДНК свог и његовог ега као
МБД
Свиђа ми се кад у таквом казивању
Осванем у овом свом дрхтавом тексту
Можда баш и сигуран да сам га
Написао
Свиђа ми се
Зоран М. Мандић
 |
