Мирослав Б. Душанић: "Lyrik - Lyric

понедељак, 18. октобар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Kрик

© by martysha

Kрик

Требало је проћи поново

кроз све те ходнике.

И никада се не осврнути!

(Како то звучи сувишно и тачно.)

Заборавити, међу многим именима,

она због којих је све и бивало...

(Јасмина Топић)

Посежем прстима за жилетом.

Хтио бих ноћ да распарам,

да је ослободим од авети.

Али то је немогуће.

Зато сијечем вене,

једним брзим покретом.

Мирослав Б. Душанић

Захваљујем се господину Милану Грбић

нека будем камен

непомични

и нека ћутим

да ми лакше буде

Мирослав Б. Душанић

субота, 16. октобар 2010.

Poetry in a Global Box: Jamhuri ya Kenya (Republic of Kenya)

Betty Wamalwa Muragori

Mind Games

I was isolated, a woman all alone
And so, I played with my own mind
I invited nightmares, which unnerved me
I shook my world
I was left debilitated
Like a reflection I became unstuck

I was alone in the world,
All on my own,
My mind preyed on me like a vulture
I chased down wisps of terror
And made them my own
Like a rat in the wild there was no escape
The talons of my wits held me firmly in their grip

On my own in that place
Alone with tales long since dead
The sound and fury blowing my mind apart
I crouched with fear,
I stumbled and almost fell
Reeling in an avalanche of despair

Unexpected, a flash of light
From somewhere,
Blasted my head wide open,
And set me free
I blinked, with my reason
And escaped into the sunshine, embracing bliss

Betty Wamalwa Muragori

петак, 15. октобар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Чекања

© by Nikolay A Chebanov (Николай А Чебанов)

Чекања

још нисам мртав

ноћи без сна се једна на другу нижу

и ове ноћи бол заруди

а ја не плачем — сузе пресахле

и немам страха

и није ми жао што не корачам

и није ми жао што не говорим

у немоћи у себе роним

у себи кружим

у себи тражим

узалуд — још нема КРАЈА

(ничег не нађох осим очаја)

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 14. октобар 2010.

Мирослав Б. Душанић: За нови дан

за нови дан

трудим се

стварно се трудим

увијек изнова полажем очи у јутарње зачеће

ако ми зјенице као првог дана буду довољно широке

превешћу све грешнике — намјернике и ненамјернике

преко ријеке

Мирослав Б. Душанић

Photos: © by Pero Vaslić

понедељак, 11. октобар 2010.

Der schöne Herbst

Photos: © by Blanca Juan Palau

петак, 8. октобар 2010.

Томас Стернс Елиот: Тетка Хелен

Aunt Helen

Miss Helen Slingsby was my maiden aunt,
and lived in a small house near a fashionable square
Cared for by servants to the number of four.
Now when she died there was a silence in heaven
And silence at the end of her street.
The shutters were drawn and the undertaker wiped his feet-
He was aware that this sort of thing had occurred before.
The dogs were handsomely provided for,
But shortly afterwards the parrot died too.
The Dresden clock continued ticking on the mantelpiece,
And the footman sat upon the dining-table
Holding the second housemaid on his knees-
Who had always been so careful while her mistress lived.

T. S. Eliot

Мирослав Б. Душанић

ТЕТКА ХЕЛЕН

Госпођица Хелен Слингсби, моја тетка уседелица,
живела је у малој кући крај трга у моди
О њој се бринуло до четворо слугу.
Сад пошто је умрла тишина је на небу
И тишина на крају њене улице.
Ролетне су спуштене и погребник је обрисао ноге –
Свестан да су се овакве ствари дешавале раније,
Пси су били добро збринути,
Али недуго после тога и папагај је угинуо.
Дрезденски сат је наставио да откуцава на каменом оквиру камина,
И слуга седе на трпезаријски сто,
Са другом собарицом на коленима –
Која је увек била тако опрезна док јој је господарица била жива.

Томас Стернс Елиот

Мирослав Б. Душанић: Пресјек

© by мелодия

Пресјек

откад више нема људи у мојој соби
почео сам да их тражим у књигама
а онда сам срео Њега који ми рече:
душа ти је изгубљена мислиш
занавијек
не чуди се превише
чудни су људи и ти када си им чудан
док се земљи не предаш
немој да ти дани пролазе упразно
гријех је стојати беспомоћно
у пјесничком мраку
јер ми смо сами своји спаситељи
призови из далеке прошлости
свијетле слике
и нека ти срце буде раздрагано
изађи напоље
подијели их успутним пролазницима
многи од њих ће ти из захвалности
покуцати на врата

Мирослав Б. Душанић

среда, 6. октобар 2010.

Poetry in a Global Box: Slovensko (Slovenská republika) / Slovakia (Slovak Republic)

Marián Hatala

dva druhy bezmocnosti

bože náš čo robíš

vo hviezdnych hodinách ľudstva

keď človek človeku

zas chystá bitúnky?

- modlím sa

za koho?

- za jedného i druhého

to predsa každý z nás!

- nie vy sa modlíte k bohu

a ty?

- ja k človeku

© by Marián Hatala

ISBN: 3-901749-49-7

so eine art vorhersage

nicht dass du nie gekommen wärest
du kommst nur nicht
wenn ich auf dich warte
ohnehin habe ich auch angst
auf dich nicht zu warten

ich habe angst du würdest kommen
und mir bleibt nur das warten
dass du nicht gehst
denn wer weiß
ob du kommen würdest
um nicht wegzugehen
oder wegzugehen

© by Marián Hatala

5.30 uhr

verlassene stühle
resigniert gelehnt an die tische
wie sklaven aneinandergefesselt
mit ketten an den füßen
ohne unterlass vom dunkelblauen regen gepeitscht
zur flucht in ketten
in einem unbewachten augenblick
den schweigend
ein verglastes undurchsichtiges gesicht
hinter der tür das erleuchteten cafés
bewacht

© by Marián Hatala

уторак, 5. октобар 2010.

Taraf de Haïdouks (Rumänien)

Für meine etwas vernachlässigte Freunde, beste lyrische Töne, Video- und Fotoimpressionen, diesmal aus Rumänien:

понедељак, 4. октобар 2010.

Мирослав Б. Душанић: У осами крушка калемљена

© by Ж. М. (Србија)

У осами крушка калемљена

Заплакала крушка калемљена

Свевишњему вапај упутила

кука кано сиња кукавица

у корову трави до рамена

Ништа није као што је прије
одавно Ти нисам радосница
драги Боже кад ме већ осами
сасуши ме не мучи ме више
стара кућа хлада жељна није
њени дани давно одбројани
од како је људи напустише
само болно дрхти и уздише
од корова не може да дише

Заплакала крушка калемљена

плаче горко јест јој за невољу

предуго је била осамљена

у корову трави до рамена

Двориште ми тама населила
нема руке што ме калемила
нити моме пјесмом да ме мами
старе мајке да пилиће храни
нема дједа да у фрулу дува
зелен плоде од дјеце да чува
драги Боже кад ме већ осами
сасуши ме ил сјекиром суди
што ће мене кад нема ни људи

Мирослав Б. Душанић

субота, 2. октобар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Што увене мој невене & Нада Петровић: Јадовање над јадиковком

Савко Пећић Песа

Што увене мој невене

свјетлост сунца за тебе сам крао

сузама те својим залијевао

што увене куку мене мој невене

пред иконом за тебе молио

са твојим се цвијетом поносио

што увене куку мене мој невене

свјетлост јеси мени даривао

ноћи дане са мном проводио

миро несрећо болан мирославе

драгом Богу молитве си слао

да би у мом цвијету уживао

миро несрећо болан мирославе

само једно ти си превидио

у туђину ти ме пресадио

миро несрећо болан мирославе

те увенух због силног очаја

остах жељан мога родног крајa

миро несрећо болан мирославе

Мирослав Б. Душанић

Савко Пећић Песа

Јадовање над јадиковком

Да ми је суза да их исплачем
над сваком речју изреченом,
над сваким јауком прогутаним
што ко гука под грудњачом гнездо свија
за нове невоље, недаће и недодире,
и бол непреболну у коштаној сржи окошталој,
за хиљаде јадиковки над јадовањем,
јер живот јесте чак и оно што није
битисање од немилог до недрагог,
од лошег до горег, ко вук у гори
што у самоћи урликом завија
све у корак за кораком
за чопором који се у тишину крије...
Залуд ми молба да се појаве,
да навирају као мајчино млеко,
да макар за трен пелином чемер ублаже.
Све ме издало па није чудо да и оне издају.
Залуд ми све у недоба ако ти стигне, ако те мине
и промине, ако тугу не исцедиш, мој невене.

Нада Петровић

Мирослав Б. Душанић

Не вени ми мој невене

свјетлост сунца за тебе сам крао
оком сјајним те залијевао
не вени ми мој невене

пред иконом за тебе се молио
тобом цвјетним се поносио
не вени ми мој невене

свјетлост јеси мени даривао
ноћи дане са мном проводио
миро здрав ми мој мирославе

драгом Богу молитве си слао
да би у мом цвијету уживао
миро здрав ми мој мирославе

само једно ти си превидио
у туђину ти ме пресадио
миро здрав ми мој мирославе

те ти венем због силног очаја
жељан миро мога родног крајa
миро здрав ми мој мирославе

ал се надам миро ја се надам
доброј киши сунцу јарком
миро здрав ми мој мирославе

(Обрада/коментар) Веселинка Стојковић