Мирослав Б. Душанић: "Lyrik - Lyric

петак, 11. новембар 2011.

СЛОВО језика српскога

ВРАТИ СЕ СЕБИ, ДОК ИМАШ КОМЕ

Мило Ломпар

(Разговор, стр. 11 – 34)

Miklós Radnóti: In a Restless Hour

In a Restless Hour

Windswept heights in the sunshine were my dwelling.
Oh homeland, now in a valley you have imprisoned
The broken son you clothe in shadow,
No heavenly play of sunlight here to soothe me.

Crags above me, glorious sky in the distance,
I must live in the depths with speechless boulders.
Must I be dumb too? What would move me
Now to poetry? Death? Who is it asks me,

Who calls me to a reckoning for my life
Or for this poem here, which remains a fragment?
Know this: nobody will mourn you
Or bury you, nor will the valley cradle

Or the wind scatter you. Yet the high cliff-side –
If not today then tomorrow – will echo, singing,
What I’ve to speak, which sons and daughters
Will understand, the more as they grow in stature.

(10 January 1939)

Miklós Radnóti
/Translated by Clive Wilmer and George Gömöri/

Мирослав Б. Душанић: Сан о Европи

© by Beate Trautner

Сан о Европи

Свјежа крв на длану у новембарској ноћи

У глави оног који сања у саркофагу

Док се облаци обрушавају

Склопљених очију стиска руку вољене особе

Плеше у Буњуеловом филму

На барикадама као у паклу

Цијев пиштоља уперена у сљепоочницу

Све се распојасало и оголило

Пејзажи из даљине расту и надиру у јуришу

Рушећи пред собом све знакове побуне

Дан се неумољиво ближи сутону

Уплашен посматра сјенку птице и тражи спас

Хоће ли и она склопити крила

И сјединити заувијек окове и облаке

Јер свијет ни и у овој драми

Није оно што заиста јесте

У празном бункеру коб је безимена

Линија разграничења јаве од сна непостојна

Мирослав Б. Душанић

Објављено: БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину; год. XIII, бр. 45/46; Сврљиг, јул - децембар, 2015.

четвртак, 10. новембар 2011.

Чарлс Симић: Улична сцена

Улична сцена

Слеп мали дечко
Са папирним знаком
Прибоденим на груди.
Премален да напољу проси сам.
Но, био је ту.

Ово чудно столеће
Са својим покољем недужних,
Својим летом на месец
И њиме који чека на мене
У страном граду
У улици где сан изгубио пут.

Чувши да се приближавам,
Извадио је гумену играчку
Из својих уста
Као да би нешто рекао,
А ипак није.

Била је то глава, глава лутке,
Страшно изгрижена,
Дигнута високо да је видим.
Њих двоје кезе се мени.

Чарлс Симић

среда, 9. новембар 2011.

Miroslav B. Dušanić: Ein unendliches Thema

Ein unendliches Thema

(am Rand des Buches vermerkt und beleuchtet)

Die Ferne ist es nicht und nicht die Nähe.

Ich sage: wer Lyrik schreibt, ist verrückt,

Wer sie für wahr nimmt, wird es.

Und ich habe sie nicht gedeutet,

Und Tag und Wirklichkeit von mir entweicht.

Im Fernsehn tanzen Völker mit dem Tod,

Im Schwung, eins über dem Rücken des andern.

Und ich weine Tag und Nacht,

Und alles ganz still.

Und ab und zu wird groß durch Blätter ein Gesicht,

Und geht zum Gras und wird ein Abend,

Und kommt zum Schlaf und wird ein Nass.

Ich tick nicht, was das Arschloch motiviert.

Ich tick es echt nicht…

Manche meinen: ich darf nicht länger leben,
Man sollte meine Seele strafversetzen.

Jetzt könnt ich sterben, zwecklos und sinnvoll,
Mit gelbem Laub.

Und mir wurde plötzlich klar,

Hab keinen Bock, will ich lieber alt,

Wie das Gedicht.

Miroslav B. Dušanić

An den Unbekannten jenseits der Grenze / Непознатом с друге стране границе

© by Julia Lohmann: Ohne Titel

An den Unbekannten jenseits der Grenze

Stelle dir eine Grenze vor

ohne Zaun und Wache

den Bach im Tal

auf der einen Seite

wirst du geboren

auf der anderen ich

von Hügel zu Hügel

rufen wir einander zu

du und ich

zwei ganze Völker

© by Verica Tričković

© by Julia Lohmann: Ohne Titel

Непознатом с друге стране границе

Замисли границу

без ограде и чувара

тај поток у долини

на једној страни

родиш се ти

на другој ја

с брега на брег

довикујемо се

ти и ја

два цела народа

© by Верица Тричковић

Miroslav B. Dušanić: In Grau gehüllt

© by Antonio Máro

In Grau gehüllt

Düstere Felder stumm und taub

In Erwartung des Himmels Tau

Trübe Seele in dem Wind

Verstreut in alle Richtungen…

Wie damals: Wo der Himmel leer ist

Er wirkt wie tot.

Vielleicht gibt es Augenblicke
Des Erwachens…

Miroslav B. Dušanić

петак, 4. новембар 2011.

Poetry in a Global Box: République du Bénin

Zino Asalor

THE LAST PAGE

(For Bola’s Sister)

we wrote, we read

we ripped pages, we wrote again

but our eyes have met the last page

of a poem book, watching

the evanescent glow of a sun

that ought never to set

face-to-pen we sit under the glint of a window sill

that holds the history of your smile

Omote

words cannot be written

on the last page of blessed memory

our tears may stain them

© by Zino Asalor

Љубомир Симовић: Заветовање

Заветовање

С руком на срцу,

сви се заветују,

да ће свим снагама,

да ће до краја живота и света,

да ће до последњег даха,

и после њега,

из покољења у покољење,

из облака у облак,

у веке векова,

да преносе заветну реч.

Ал знам ја докле ће ко

овај завет да носи:

озебли до ватре,

до цокула боси.

Љубомир Симовић

четвртак, 3. новембар 2011.

Ever feel like...

среда, 2. новембар 2011.

Natsume Sôseki (夏目金之助)

“I believe that words uttered in passion contain a greater living truth than do those words which express thoughts rationally conceived. It is blood that moves the body. Words are not meant to stir the air only: they are capable of moving greater things.”

Natsume Sōseki