Анастас Јовановић: Срби око гуслара (Срби око пјевача)

Анастас Јовановић:  (детаљ)

Песници света 

Ми смо слободан народ 
Са ветром у петама 

Вечерамо од мртвих 
Хранимо се хлебом Поезије 

С јутром и с вечери 
Опијамо се Његовим вином  

Миодраг Трипковић
 

Анастас Јовановић: Срби око гуслара (Срби око пјевача) - Беч, око 1860.

TEMPORA MORES

Све чешће сањам

Мртве пријатеље.

Живи ми се ионако

Ретко јављају.

Откад је настало демократско доба.

Миодраг Трипковић

Utagawa Kunisada (Utagawa Toyokuni III) - * 1786. † 12. јануар 1865.

Кунисада II: Портрет Утагаве Кунисаде (XII / 1864.)

Портрет жене и глумца (око 1850.)

Љубица Милетић: Литургија у Јасеновцу

© by María Constanza Tovar (Bogota/Colombia)

Литургија у Јасеновцу

Мој народ има подземне градове,

Подземну браћу

На подземним пољима,

Подземне цркве, само до темеља,

Подземне школе са учитељима,

Подземни Талмуд,

Подземна Житија,

Подземље пуно дечјег вриска...

Мој народ има подземну престоницу

Везаних у смрти Срба, Јевреја...

Једним ножем покланих

Рабина, ђакона,

Калуђера и архијереја...

Мој народ над њима држи опело

У обе престонице,

И горе и доле,

И док се исти на исто спремају,

Мој отац за упокојене

Свету Литургију

Тихо поје...

Љубица Милетић

Ристо Василевски: Обед

ОБЕД

седимо за столом, једемо се. ми и смрт.

ми у зениту, она на крају, у твари која

губи облик. из здела се пуши мошус.

комади животиње плутају у њима

као мртви удови дављеника. ми их, спокојно,

ловимо. унутарњом снагом, погледом, виљушкама.

нико се од нас не сећа крика

којим је она довучена на трпезу. нико јој

не среће поглед. њене очи, као некад,

док је гасила жеђ у зденцу, још мотре

на небо; осврћу се на сваку промену шуме.

нико се не сећа њених првих корака, њеног

лаког скока, док је измицала потери. нико

не помиње дрхат, потом роптај и, коначно,

пад. нико да објасни сев ножа, завитланог у ваздух,

у младо срце, у утробу. у живот.

нико да види да је сâма смрт на столу!

толимо глад и гасимо жеђ.

у светлуцавим посудама прште кристали.

низ ждрела нам се слива миск вина. нова

снага струји кроз наше поре, оштри чула и кретње.

нико не помиње крчење шуме,

бацање семена, понављање калемова. сузе

што капљу подно чокота.

прхат полена, тишину зрења.

нико да се прене што све што нам руке за столом

такну,

давно већ смрти припада.

заиста,

нико да спозна траг своје смрти!

Ристо Василевски

Bernhard Albrecht: Durchgang

Durchgang

                    Müde atmet die Freiheit,
                    gleich einem fernen Windhauch
                    kaum zu spüren.

                    Müde -
                    in den Tiefen ein Rauschen,
                    das auf wundersame Weise mich gürtet,
                    ein Rauschen, das ich vernehme,
                    wenn ich der Tiefe
                    gerade jetzt mein Ohr leihe
                    und lausche.

                    Mich gürtet
                    und Tränen über die Wände
                    meiner Gefangenschaft kullern lässt.

                    Schreibe Dir selber eine Liebeserklärung!

                    © Bernhard Albrecht, 09.11.2012
                        Kommentargedicht für Miroslav B. Dusanic
                        zu seinem Gedicht „Niederlage“ vom 05.11.2012 http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.de/2012/11/miroslav-b-dusanic-niederlage.html

Miroslav B. Dušanić: Kurdische Kundgebung in Hildesheim

Новица Тадић: Гатка о хујању

ISBN: 978-86-523-0030-3

Гатка о хујању 

Мој непријатељ ђаво учини да ме 
поезија замара. 

Не могу да слушам стихове које казују песници 
а да не помислим на ветар који хуји 
у голим крошњама дрвећа. 

Заситим се брзо празнине 
и залудног хујања.  

Новица Тадић

© by Viktoria Weihmann Vicky

Antun Gustav Matoš: Jesenje veče

Jesenje veče

Olovne i teške snove snivaju

Oblaci nad tamnim gorskim stranama;

Monotone sjene rijekom plivaju,

Žutom rijekom među golim granama.

Iza mokrih njiva magle skrivaju

Kućice i toranj; sunce u ranama

Mre i motri, kako mrke bivaju

Vrbe, crneći se crnim vranama.

Sve je mračno, hladno; u prvom sutonu

Tek se slute ceste, dok ne utonu

U daljine slijepe ljudskih nemira.

Samo gordi jablan lisjem suhijem

Šapće o životu mrakom gluhijem

Kao da je samac usred svemira.

(1910.)

Antun Gustav Matoš

Pinturas de Athayde Lopes (Santos - Brasil)

Ако Србија може без Косова, може и без мене

Синиша Ковачевић

Што се мене тиче, мени Европа без Косова и Метохије не треба. А то ће бити коначни услов, живи били па видели. Ако Србија може без Косова, може и без мене. Ако ће то, тој и таквој Србији, уопште бити битно. Живећу у Републици Српској. Ако и ње, поред ових и оваквих на власти буде било; ако не, онда одох у Аустралију. Тамо бар има Срба и ћирилице. 

Синиша Ковачевић

Miroslav B. Dušanić: Niederlage

Niederlage

So atmet die müde Freiheit*

Jetzt sind wir allein

Wie Spinngeweben

Zwischen uns viele Grenzen

Kein Vers

Keine Liebesbriefe

Aus dem alten Album

Nur der Rausch der Gefangenheit

Miroslav B. Dušanić

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

* Adam Zagajewski

unsere zeit - entgleitet

in der riesigen sanduhr
kein halten
irgendwann fehlte die kraft
tief in uns drinnen

Nebelworte

Nimsko-dolnoserbski šulski słownik

За боље разумијевање књижевности писане на Доњолужичко-Српском језику и читање у њеном изворном облику (оригиналу) – а знамо да се жеђ утоли најбоље на извору. Иако је у њему обрађено само 10 000 ријечи, то је један изузетно вриједан школски ријечник. Ријечник је од велике помоћи не само за ученике, већ и за све љубитеље овог угроженог словенског језика. Уз сваку обрађену ријеч дат је најмање један практичан примјер. Показано је како се ријечи правилно употребљавају и у којим типичним консталацијама се појављују. Једна од особитости је и усмјеравање пажње на глаголе и њихове облике. Осим тога ту су и упутства за правилно изговарање, допуњена са граматичким прегледом.

ISBN: 978-3-7420-2135-9

Манфред Староста (Manfred Starosta) и Ервин Хануш (Erwin Hanuš)

Милица Стојадиновић - Српкиња: Кад се небо мути

Кад се небо мути

Кад се небо мути, не каже зашто,
Нити росна киша ради кога пада,
а срце моје да каже на што
Што оно само зна за се сада?

Ја зар да коме чувства изјавим?
Та пре ћу мртва да се утајим.

Скрива се земља под покров ноћи
Док звезда трепти на небу сјајна.
А завес срца зар треба поћи
Да снимим чувства и јавим тајна?

Нек туга, радост, у њем почива:
А тајну небу тек нек не открива.

У подне, или вече живота свога
потужи сваки на земљи овој.
И ја би гласа имала тога
Ко многи песник у песми својој;

Ал да ми судба зар буде јавна?
а пре ће ме примит земља ме тавна. 

Милица Стојадиновић - Српкиња

Дим из луле Владимира Булатовића Виба

Бивше Југославије нема, али има много бивших Југословена.

*

Тек кад су истакнути лингвисти из Београда и Загреба почели да плазе једни на друге видело се да им је језик исти.

*

Политика је квасац а народ је брашно. Кад хлеб успе, сви хвале квасац. Кад хлеб не успе, не ваља брашно.

*

Код нас је толико светиња да човеку остаје само да се крсти.

*

Кад је толико светлих ликова зашто смо уопште уводили струју.

*

Кад чизма почне да мисли, мозгу остаје да маршира.

*

Вишак страха се може исказати и као мањак слободе.

*

Све што је било за дизање, дигнуто је. Мени је остао морал.

*

Људи ходе, нељуди уходе.

*

Дивна вам је бунда. Кога сте одрали?

*

Колико ме расплаче поскупљење, толико ме засмеје објашњење.

*

Кад лажеш за своје потребе, ти си лажов. Кад лажеш за потребе државе, ти си статистичар.

*

Не верујем ни да сте чували овце. Овце се бар тога не сећају.

*

Кад неистину кажете преко плота, то је клевета; кад је кажете преко организације, то је мишљење.

*

Лако је бити лав кад направиш пустињу око себе.

*

Ко је дрмао нека се сад тресе.

*

Јадна је правда која мора да се правда.

*

Неспособни поседују способност да онеспособе способне.

*

Прво си човек у сенци, затим си човек са сенком, најзад си сенка од човека.

*

Дивно је имати своје људе. Знаш тачно ко ће те сахранити.

*

Данас живим од сутра. Сутра ћу схватити да данас нисам живео.

*

Они се понашају као да су ми испунили обећања. Ја се понашам као да им верујем.

* 08. март 1931.  † 01. септембар 1994.