Мирослав Б. Душанић: "Lyrik - Lyric

петак, 7. децембар 2012.

Рутхер Копланд: Његова писма

Rutger Kopland * 04. 08. 1934 † 11. 07. 2012

Његова писма

То су његова писма, она миришу на

стари папир, мастило је сиво

да то је био његов рукопис, тако су

увек изгледала његова писма, то је био он

писање је откривање, оно што у теби живи

и на том папиру је он то пробао

писање је читање, покушај да се прочита

оно што неко други чита – тај други сам био ја

то је нешто што је он својом руком направио, ова

слова, толико његова да се он ту

враћа – ту је он поново са својим лицем,

гласом, рукама, чашом, цигаретом

а истовремено то није ништа другачије

од прашњавог папир, мастила које бледи

Рутхер Копланд

Мирослав Б. Душанић: Корак у модерну поезију

© by silvertree

Корак у модерну поезију

Кажем да је Борхес

Заувијек умро

Али да има надања

У бескрај

Ми не цијенимо сузе

(Присутни то схватају

И прихватају)

Скренем пажњу на оно

О чему се мало или

никако говори: Спомене

У споменаре –

Боговима заувијек збогом

Куцнуо је час одлуке

Треба заборавити

На Бретона

Не желимо назад

И не отварамо више

Гробове

Коме је још до Дантеа

И његове Франческе

Без нас пјесника

Модерних

Свијет је ако не празан

Оно непотпун –

Ма шта непотпун

Он је немогућ и тачка

(Присутни се френетично

Одушевљавају)

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 6. децембар 2012.

Чарлс Буковски: Милионери

© by ? (Милионери)

Милионери

Ви

Без лица

Без икаквог лица

Што се смејете ничему –

Само да вам кажем

Пио сам у собама за беднике

С имбецилним пијанцима

Чији је разлог био јачи

У чијим је очима још било светлости

Чији су гласови очували неку осећајност,

И кад би свануло

Било нам је лоше, али нисмо били болесни,

Били смо декинтирани, али нисмо били преварени,

Легали смо на наше постеље и дизали се

У касна поподнева

Као милионери

Чарлс Буковски

Der Kopf ist rund / Глава је округла

© by Luminita Mihailicenco: Der Kopf ist rund

«Der Kopf ist rund, damit das Denken die Richtung wechseln kann.»

Francis Picabia

Francis Picabia: Transparence

«Глава је округла, да би мишљење могло да мијења правац.»

Франсис Пикабиа

«Господо, ви који одлучујете о судбини Србије и других, по броју, малих народа, ако сте нас већ прогласили геноцидним и осудили на истребљење, побијте нас „милосрдно“, без оклевања. Немојте нас вашим идиотским одлукама провоцирати, мрцварити и понижавати.»

Бора Ђорђевић („Рибља чорба“)

Чорбопис пред судом у Хагу

среда, 5. децембар 2012.

Мирослав Б. Душанић: Остао изван раја

© by (XV) - Charlotte / New Zealand

Остао изван раја

Моје очи су од честих киша испране

И заморене

Зуре у даљине тражећи хоризонте

И никако да открију те славне врхове

Са којих орлови у кружне шетње

Полијећу

Моји сапутници и другари су дјеца

Безнађа одрасла у смећу

Послије бродолома

Кртице изморене у студени сјевера

Пацови и лешинари из предграђа

Гдје звона звоне а богова нема

И мртве душе као сјенке

Испреплетене

Тумарају изгубљене и заборављене

У лавиринтима подземних станица

И катакомбама

Не успијевајући да се смире и удоме

Моје се ноћи пробудиле а зоре

Одзориле

Моји дани прецвјетали и одбројани

Нестали у посљедњем урлику крвљу

Натопљене земље

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Немамо лица праведника

© by Alyse Rađenović: Psalms 109:5

Немамо лица праведника

Господ је теби с десне стране

Побиће у дан гњева својега цареве

Псалам 109:5

Оскудни су пејзажи који нас

окружују

и све оно чега се дотакнемо

изгуби се у нијансама

трулежи

Али још увијек оклијевамо

да признамо падове

и несреће

тјешимо се као да је све само

ствар интепретације

и премостиво

на позорницу изводимо Бога

тјерајући га да игра

нашу игру

Одају нас нагост

исклесаних

стијена

сивило јесењих јутрења

у измаглици

Одају нас нагли покрети

и жестина полумрачних

поподнева у очима

вјетрови и кише

и опало лишће

наталожено на трепавицама

Мирослав Б. Душанић

© by Alyse Rađenović: Window 2009 - No. 01

уторак, 4. децембар 2012.

Владислав Петковић Дис: Оргије

Оргије

Пијемо нас неколико пропалих људи

И полусвет:

Без свега, и без радости; мада нам груди

Чезну за цвет.

Звуци виолина, вино, јак додир жена

Дају нам пир,

Ал' свуда се крећу сенке мртвих времена

Умрли мир.

Музика с песмом пружа нам старе јауке,

Опела траг;

Загрљај, занавек наше скрштене руке

И живот наг.

У самоћи нам станује, ко у ћутању,

Велики страх;

Без лека смо. С нама ту је, ноћу и дању,

Ледени дах.

У игри, у пољупцима тражимо бесно

Израза, сна;

Плачемо, мртвима што је у паклу тесно,

Кад нема дна.

Још свак живи у гробу свом, само што неће

Да види гроб,

Ни своје дане, што горе ко мртвом свеће,

Ни своју коб.

Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила

Стварамо зрак:

Све нас је довела тајна што нас убила,

Откала мрак.

Пијемо нас неколико пропалих људи

И полусвет;

И знамо, радост не може да пробуди,

Опао цвет.

Владислав Петковић Дис

недеља, 2. децембар 2012.

Драгош Калајић о либералном капитализму

* 22. фебруар 1943 † 22. јули 2005

Показало се да је либерални капитализам много веће зло од реалног социјализма, са сваке тачке гледишта и процена, поготово оне духовне, хришћанске. Просташтво и насилничка природа комунистичке индоктринације изазивају сасвим обрнуте учинке, буде у човеку отпоре и гнушања те стратегије мимикријског преживљавања, у знаку само привидних саображавања. На тај начин, извевши својом нападношћу и надасве противприродношћу својих налога невидљиве стражаре и браниоце на бранике људске душе, борбени комунизам и борбени атеизам су редовно трпели страшне поразе. Стога су их властодршци, пре или касније, напуштали. Либерални капитализам своја начела и налоге приказује у облику највернијих одговора на људске потребе и жеље, успављујући самоодбране човека и усађујући се дубоко у душу да би је тровао и разарао. Зато је у Европи хришћанска вера сачувана само тамо где је владао социјалистички систем.

Драгош Калајић