Лав Николајевич Толстој: "У додиру с природом"

Природа је дисала умирујућом лепотом и снагом.
Та зар је људима тесно живети на овом прелепом свету, под овим бескрајним звезданим небом? Зар се, усред ове заносне природе, може у души човековој одржати осећање мржње, освете или страст за истребљењем себи сличних? Све што је рђаво у срцу човековом требало би, чини ти се, да ишчезне у додиру с природом — тим најнепосреднијим изразом лепоте и добра.

Лав Николајевич Толстој: Препад

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Биљешка за Татјану Дебељачки

Мирослав Б. Душани

Биљешка за Татјану Дебељачки

кад се нађеш на
сјеверу онда ...
онда посматраш сјеверне звијезде

у том свом
принудно луталачком
животу

и не желиш Лоркину судбину

након толико година страховања
ишчекујеш изасланство добре воље
и одустајеш од многих идеала

досадила ти самоћа

радо би да заборавиш
и избришеш избјеглиштво
у којем небо пепелом бива

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Неспокој

Мирослав Б. Душанић

Неспокој (успутни)

пре/тешко је ово вријеме
сада се повијам окружен
и притиснут сликама

пут је дуг
дугачка је погребна поворка

тишина је
свашта видим покрај пута
порушена кућа
и још једна и још једна

немам снаге

скоро да посумњам у себе
бојим се

мртви не говоре

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Детаљ присуства

Мирослав Б. Душанић

Детаљ присуства

будилник
размјештена постеља
угашена свијећа
чађаво огледало
мртве лептирице
кутија шибица и опушци

не остајем равнодушан
пред овим призором

забрављена тишина
изгледа анонимно и празно
иако не говори о злу
из предмета извире немир

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Опсесија (фрагмент)

 

(фрагмент)

О како је тешко у овом граду призивати дјетињство
прочешљавати прошлост
тражити истину
остати у раскораку
сумирати искуства прохујалих година
изван круга
         кад ослушкујем самоћу
         кад размишљам о свијету и промјенама
и у мислима премошћавам границе које нас раздвајају
         кад исписујем писмо загледан у даљину
и застанем
јер ми се најважнија ријеч загубила
         кад пропадам у туђини
         кад нестајем у тами
         кад помислим да сам на рубу понора
остао без успомена на кораке, на стопе, на ликове
         кад ми вријеме постаје експлозија
и пријети да ме разнесе...

Мирослав Б. Душанић

 

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Белатукадруз (Belatukadruz): Змија бела као снег / Snake as white as snow

ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ

Све можеш.
Да откријеш прави предео,
место у заклону под брдом
које прескаче кошава,
живи извор и добру подлогу.
Да дозовеш Мајсторе Мале магазе.
Да отпочнеш зидање Праве куће
на правом месту -
у којој су садржане све куће
на тој страни света,
у којој је свемисао прави домаћин,
а газдарица – свезана времена.
И да подигнеш поток изнад тока
и да га скренеш у врт изван годишњих
доба, у рибник, где су зова и лабудови
увек код своје куће.
Све можеш, осим,
да подигнеш тај праг стари
под којим је скотурена
змија бела као снег.

Белатукадруз (алијас Мирослав Лукић)

SNAKE AS WHITE AS SNOW

You can do anything.
discover the right countryside,
shaded place at the foot of the hill
protected from the cold wind,
a spring of living water and good foundation.
Call the Master builders.
Start building the Right house
in the right place -
holding all the houses
on that side of the world,
where the all-thought is the true master,
and mistress – all times joined together.
And lift the stream above its course
and turn it to the garden outside
the seasons, into the fishpond, where elderberry and swans
are always at home.
You can do anything, except,
lift that old doorstep
under which lays coiled
a snake as white as snow.

Belatukadruz (aka Miroslav Lukić)
/Пријевод: Јелена Ђурђевић/

Мирослав Б. Душанић

Станимир Трифуновић: Буђење над Србијом

© by Blanca Juan Palau

Буђење над Србијом

Помаљам главу из обрушеног освита
Као прогнаник смерни из вечерње туге
За обзором слутим неке напуштене пруге
У магли што утварно тишином скита
Ово је небо заборављене земље
Избезумљено чедо источних дамара
Не иди туда-тамо гризе и шамара
Самоћа, као глувило из мемеле

У Крушевцу, 1993.

Станимир Трифуновић

© by Blanca Juan Palau

Мирослав Б. Душанић: Болна пукотина

не мора се питати

да ли боли

у
п
о
м
о
ћ

упомоћ          упомоћ
у
п
о
м
о
ћ

боли

и с питањем и без њега

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Велики прасак

Мирослав Б. Душанић

Велики прасак

моје грешке су огромне
ја не користим необичне
перспективе и метафоре
нисам угаони камен
ближи сам Нестварном
као у драми савјести ријеч
неодржана

моје грешке су огромне
повијам се на благом вјетру
и немам снагу
дрвета на друму путнику
намјернику

уздишем и сијем сузе и сјеме
у исто вријеме
а чекам да се догоди велики
прасак

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Џелалудин Руми: Моја најгора особина

* 30. септембар 1207  † 17. децембар. 1273

МОЈА НАЈГОРА ОСОБИНА

Моја најгора особина је то да постајем толико
исцрпљен зимом да кињим све око себе.

Ако ти ниси овде, ништавило расте.
Недостаје ми јасноћа. Речи ми се
заплићу и везују у чвор.

Како излечити покварену воду? Врати је у реку.
Како излечити лоше навике? Теби ме врати.

Кад вода бива ухваћена у навикнуте вртлоге
прокопај кроз дно излаз ка океану.
Постоји један тајни лек који се даје
само онима који наносе тако јак бол
да не могу ничему да се надају.

Они који се надају осетили би се запостављенима кад би то знали.

Што дуже можеш посматрај пријатеља којег волиш,
без обзира на то да ли се он удаљава од тебе
или ти се враћа.

Џелалудин Руми

/Препјевао Александар Ђусић са Александром Љубишом/

Мирослав Б. Душанић

Константин Кавафи: Пратња Дионисова

Мирослав Б. Душанић

Пратња Дионисова

Мајстор Дамон (другог вештијег
На Пелопонезу нема) од парског
Мермера пратњу
Дионисову ваја.
Бог у својој блиставој слави напред,
Енергичног корака.
Акрат позади. Поред Акрата,
Мета точи сатирима вино
Из амфоре овенчане бршљаном.
Сасвим уз њих Хедиојнос, нежни,
Напола затворених очију поспан.
А за њима долазе певачи
Молпо и Хедименес, и Ком који не допушта
Да се икад не угаси извишена
Бакља поворке коју он чува; и, најузвишенија, Телета. -
Све ово прави Дамон. А поред тога,
Његов мозак с времена на време рачуна
Шта ће му зато платити сиракушки
Краљ, три таланта, лепа сума.
С његовим осталим новцем и с овим
Кад стигне, као богаташ ће сјајно живети,
И моћи ће да се бави политиком - која радост! -
И он у већу, и он на агори.

Константин Кавафи

Мирослав Б. Душанић

Хуанг Јазхоу: Да ли ће земља постојати идуће године?

黄亚洲

Да ли ће земља постојати идуће године?

Постоји десет посто вероватноће да Земља нестане, ако снага поезије не буде довољно јака и допусти неколицини ђаволских прста да употребе слабост песме и притисну нуклеарно дугме.
Идуће године постојаће деведесет посто вероватноће да Земља настави да постоји. Али, и вероватноћа од двадесет посто да ће људи тешко кашљати због удисања сулфид диоксида; многе душе ће нестати однете глађу, ратом и болештинама. Ако УН и даље остану слабе и не обдрже правду, лепе песме на папиру биће савијене као цигаре које у континуитету сагоревају на уснама арогантних политичара.
Као песник, изабраћу да певам птицама изјутра и увече, при заласку сунца, пчелама на цвету, да будем пешкир за уморне, воће на дрвећу, сласт љубави као што је доброта у људском срцу - мада доброту увек секу на комаде, као песму.

Људска песма је непобедива.

Хуанг Јазхоу 

Мирослав Б. Душанић

Тако је савјетовао Јосиф Панчић

* 17. 04. 1814. - † 08. 03. 1888.

«Чим будете боље познавали све оно, што се на људе и земљу, која вас је родила, односи, тим ћете боље умети да примените оно, чему се у школама или књигама научите, тим ћете зрелије моћи да судите, шта је од светских установа, од важних изналазака науке и вештине за народ потребно и корисно, шта ли прерано и штетно.»

Др. Јосиф Панчић: Копаоник и његово подгорје

(његов говор о Св. Сави у В. Школи, 1869. године)

© by Blanca Juan Palau

Мирослав Б. Душанић: Прећутана истина

Мирослав Б. Душанић

Прећутана истина

Вријеме је да напокон кажемо
ту прећутану истину: Постоје
ником потребни људи
који носе Печат истребљења
и Сеоба
Људи који су упознали лелек
минулих стољећа
опору земљу и глад
препород варвара
њихов смртоносни поход
гњев ватре и грознице
хук стопа
звекет ланаца и мрак ћелије
Људи који су упознали
језу и дрхтај
затезања омчи и сакаћења
живодерства и распећа
ране и крв
сахране у збјеговима
и беспућима
очајање и безименост
у туђини
без краја и извијесности
Вријеме је да напокон кажемо
ту прећутану истину: Постоје
ником потребни људи

(17. јун 2012./01. мај 2014./04. септембар 2015.)

Мирослав Б. Душанић

Објављено: КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, Лист за књижевност и друштвена питања; год. LXVII, бр. 1244; Београд, децембар 2015.

Мирослав Б. Душанић