 |
| Перо Васлић |
Сјећање на пријатеља
цери — плази — плаши се
изблиједио лик старог пријатеља
од његовог лупања прстом
пада цријеп
поноћ је — завијање
испред закључаних врата досађује га
као гавран покаткад гракне
— унезвијерено ослушне
али на крововима нема врабаца
дјевојчице оплакују упуцане птице
а дјечаци — гробари
намрштених лица
ишчекујући громове инате облаке
који уништавају мога пријатеља
Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)
Пјесма је објављена у књижевном часопису "Schrieb" бр. 5 — Ердинг (Горња Баварска)
2 коментара:
Ein wunderschönes Bild, es erinnert mich ein wenig an Landschaftsmalerei vergangener Zeiten.
Grüsse, Uwe-Jens
Danke Dir!
Das ist die Landschaft meiner Kindheit - da bin ich aufgewachsen...
Постави коментар