 |
Notiz für den Frieden
schon längst beweint
dann verflucht
schon längst verflucht
dann beweint
dann vergessen
ich miroslav b. dušanić
in die welt gegangen
lebe nicht
jahr für jahr
einsam absterbe
/der schatten des engels
bald deckt mich zu/
bald deckt mich zu/
Miroslav B. Dušanić
 |
Einfach so
ich koste nichts
ich fordre nichts
ich bin gar nicht vorhanden
***********************************************************
 |
...hat der Regen sie zerstört,
oder sind sie - ein Opfer von Tränen -
an den Rändern und von innen her
zerfranst, zerfressen, zerfasert,
durch das Gift der bitteren Salze,
das aus unerfüllten Sehnsüchten schwitzt...
diese virtuellen Traumbilder,
die in den Äther fliegen wie zarte, lockende Düfte,
gefährlich verführerisch,
und einen Zauber über die Welt legen
wie einen duftigen Film,
hingehauchte Kraft von Beständigkeit,
Stärke, von Macht und Schönheit...
...war es nicht unendlich schön,
dieses Bild, das da stand, gefaked,
die Falten geglättet, die Stirn erhöht,
das Haar weißer als weiß,
die Miene göttlicher,
schöner als Gott selbst,
schöner als je ein Gott lebte,
(oder ist es ein Abbild Gottes –
denkt das Mädchen und schluchzt)
hingezaubert, das Traumbild,
fantasiebeflügelt,
dass alle es sehen, alle es spüren,
es alle anfüllt... erfüllt... belebt...
...nun ist die Zeit
wie ein Sperrriegel
drüber gerastet,
schnarr-knarr,
und das Gefühl, das eigene,
das noch verband,
könnt am Schlafittchen noch baumeln.
Aber weil der Äther nichts hält,
zerstob es im Nichts.
Per Mausklick,
entsorgt,
ach!
oh!
ä!
Gabriele Brunsch
8 коментара:
Ah...
Como gostaria de compreendê-lo!
Obrigada por seguir meu blog brasileiro.
Um abraço.
Веома интресантно и лијепо претстављање пријатељу,а то је оно што ме радује, од рода који може и умије да одушеви и већу јавност од наше свијести која може да прихвати.
Das ist ein sehr schönes Gedicht. Und die Fotos sind auch shr schön geworden.
Ich gratuliere. Schönes Wochenende.
Dragi Miro,danas te je tvoja školska drugarica puno posmatrala i analizirala prepoznatljive crte lica i obrva,onokliko koliko te je zapamtila.Puno te pozdravlja i ima jednu primjedbu u tvom opisu moje Ivane.Kaže da si trebao napisati da je nadarena i pametna na tetku.:)
Pozdrav
Pero
Ух...ух...богами сам поцрвенио. Сва срећа да брада успијева, све то добро да прикрије.
Много срдачних поздрава
(Открићу ти једну тајну, када сам у „Панорамио“ пронашао фотографију ваше родитељске куће и још сазнао да у њој, поред твоје мајке живи још и Нада...тако ми је постала драга та фотографија...а Нада је била стварно паметно „дјевојче“ и веома добар друг...)
Uh...uh...da i ja kažem:"Bojim se da nisi dobro pročitao u Panoramiu,a teško mi je da te razočaram.Tamo piše,evo prekopiraću
(Pero Vaslic, na мај 17, je rekao:
Kako Savko da napišem moja kad je ipak naša,sada u njoj živi samo mama a sestra Nada,brat Čedo i ja samo povremeno dolazimo ovde).Tačno je da malo zbunjujuće piše,ali ti si slova "a" zamijenio u slovo "i".Nada živi u Temerinu,oko 300 m daleko od mene"
Pozdrav
Pero
...ах ја нигдје драги Перо не написах да носим наочаре (једне само за читање, а тамније скоро увијек због осјетљивости на свјетлост), вјероватно сам ту нешто забрљао - е кад је и Нада у Темерину, онда ти и није тешко да ми школску другарицу чешће поздравиш...
но, сада нешто друго, поздрави ми Ивану и поручи јој да што више пише - свеједно о чему (а ако има вољу може слободно и мени да пошаље, на мој е-маил, ја ћу јој помоћи колико могу - моја млађа кћерка Сара такође пише...)
Primljeno k znanju!
Hvala!
Pozdrav!
Pero
Постави коментар