Упокојио се у Господу Његова Светост
Патријарх Српски Господин Павле
Патријарх Српски Господин Павле
Нико нас пре рођења, знамо то, није питао хоћемо ли се родити у овом или оном народу, од ових или оних родитеља, у овом или оном духовном амбијенту. Ми за све то нити имамо заслуге, нити кривице. Но, да ли ћемо живети или поступати као људи или као нељуди, то, верујте, зависи од нас. То и јесте једино што нам даје цену и у очима свих људи добре воље. Будимо, дакле, увек и свуда људи, да нас – као људе – призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици.
Патријарх Српски Господин Павле
Бог да му душу прости и подари Царство Небеско.
Вјечнаја памјат!
6 коментара:
Ćutim i molim se za Njegovu dušu. Neka mu je vječnaja pamjat...
Наш патријарх Павле,иако малог физичког раста био је највећи човјек,најмудрији кога сам познавао,уживао сам слушајући га и од њега се могло доста научити.
Увјерен сам да се за њега не треба молити Богу да га прими у своје царство јер је он већ са својим Господом и Спаситељем за којим је чезнуо цијели свој живот.
Драги Перо,
овдје морам да ти противрјечим. У свом дјелу Живот после смрти, Свети Јован Шангајски каже:
Ништа боље ни више ни не можемо да урадимо за упокојене, осим да се помолимо за њих помињући их на Литургији. То им је увек потребно, нарочито у првих четрдесет дана кад душа упокојеног тражи пут ка вечним насељима. Тело тада ништа не осећа: оно не види окупљене ближње, не мирише цвеће, не чује надгробне говоре. Али душа осећа молитве које се за њу узносе, захвална је на њима и блиска је духовно са онима који се моле.
Ein guter, ein frommer Wunsch, ja, Gott gebe es...
für dich eine gute, neue Woche
herzlich, Rachel
Драги Мирославе,
синоћ сам пронашао и прочитао дјело Светог Јована Шангајског од почетка до краја и могу ти само рећи да ти останеш у своме увјерењу ако ти тако одговара а ја ћу у своме јер мој сиромашни дух није могао да прихвати такво учење које је у супротности са свиме што сам до сада схватио читајући Свето Писмо и за које не видим никакву сличност са Христовим учењем које је написано у Светом писму.
Ако гријешим онда молим Бога да ми просвијетли ум и срце и да схватим истину и нека ми опрости што живим у заблуди.
Поздрав!
Драги Перо,
једно је шта ти прихваташ, шта ти желиш, шта се теби допада и како ти као лаик Свето писмо тумачиш, а друго је учење Светих отаца... Ако смо прави вјерници на нама је, не да одступамо него да слиједимо њихова учења...
Свети Јован Шангајски (Јован Максимовић, његово свјетовно име), је од Руске заграничне православне цркве проглашен свецом 1994. год., србског је поријекла, завршио је два факултета Правни у Русији и Теолошки у Београду. Говорио је Руски, Србски, Црквенословенски, Кинески, Холандски, Француски, Енглески и Грчки. Он се замонасио у Миљковом манастиру код Свилјанца. Извјесно вријеме је био у Богословији у Битољу у Охридској епархији, којом је тада управљао Свети Владика Николај (Велимировић). Прије њега из породице Максимовић је такође још један члан канонизован и проглашен свецем: Свети Јован Тоболски.
...не бих желио да се на мене наљутиш, али ја ипак сматрам да смо нас двојица недорасли за тумачење тако обимног, сложеног, контроверзног, духовног и...и...дјела.
Поздрав од Мирослава
Постави коментар