ОПРОСТ
Опрости Боже, што грешне мисли
душу су моју у окове стисли
и сузу у оку, сол на ране
отворим очи, широм као лане,
тражим да сунце за мене сване.
Опрости Боже, гријех ме мами,
осјећам умор кад дан затами
кад вјетар ми мисли сплиће
немир се распе кроз моје биће,
јутром пролети прво птиће.
Опрости Боже, грешни сам слуга
свима нам свијетли иста дуга
на пољу руже мирисом маме
док бодље вире из своје таме
све нас чекају бездане јаме.
Опрости Боже, лакомисленој души,
што се у свом јаду гуши.
Подложне мисли свакој води
хладно и топло све нас води
Пропадљиви људски роди.
Јасминка ГРУЈИЋ
Нема коментара:
Постави коментар