 |
| © by Artem Sapegin (Артём Сапегин) |
Руке
У рукама је моћ
тамна и свијетла страна свијета
Руком активираш мину
и стотине живота лете у небо
њом притиснеш дугме
и одлетиш на мјесец
утврдиш да није жут
да нема наковња и ковача
да је то само машта
Руком задавиш човјека
помилујеш дијете
њежно се поиграш с косом
Лијева и десна рука
лијева од срца њежна
десна од рада крута
Мирослав Б. Душанић
 |
| © by Artem Sapegin (Артём Сапегин) |
Ruke pametne i vrijedne, svemoćne i lukave, strašne, zločinačke ruke. Mogu se stisnuti u šake, raširiti u lepezu i sklopiti u najropskiju molitvu.
Njima se može dohvatiti nož i pištolj i protivnički grkljan. Rukama se može zadaviti. Ovim istim rukama se miluje draga po kosi i pas niz dlaku, kojima se odmahuju pozdravi, šalju poljupci, onima koji odlaze ili onima koji ostaju.
Ruke rade, grade, stvaraju, onda opet uništavaju i ruše što su stvorile. Lude ruke.
Ruke hvataju ruke, uvjeravaju se stiskom o međusobnom prijateljstvu, bratstvu, solidarnosti i vjernosti do smrti, zatim ruke ustaju protiv ruku, bore se protiv ruku, sakate ruke. Ruke ubijaju ruke. Ruke ubojice.
Svemu su krive ruke, to je jasno.
A da nema ruku?
Ranko Marinković: Samotni život tvoj
2 коментара:
Ruke! Neiscrpna tema. Čini mi se nepravdno zapostavljene u odnosu na oči, i u pesničkim viđenjima, i u životu. Ako se "u očima ogleda duša" onda se u rukama ogleda i duša, i duh, i ličnost, i karakter, i temperament - kompletan čovek. Samo ih treba pažljivo posmatrati i "čitati" njihov govor bez velikog napora. Ti si ih u ovoj pesmi "pročitao" na svoj način.Upečatljiv.
Ein Gedanke, der nicht los lässt...
auch uns nicht...
herzlich, Rachel
Постави коментар